Dobra vest je da zagrljaj za uzvrat ne traži ništa, potpuno je besplatan, ne zahteva nikakve posebne uslove, pa „uspeva“ u svim prilikama. Pod „plaštom“ zagrljaja, horizonti su širi i veseliji, jer moćno napada brige i hrani optimizam.

 

On sklapa prijateljstva. Jača ih. Budi ljubav. Čuva je… Njegovo veličanstvo – ZAGRLJAJ!

Iako ima status poželjnog začina svakodnevice, ponekad ga sklonimo u ladice, pa tek kada zapadnemo u ozbiljnu krizu, raspišemo „poternicu“ za njim. Hteli bi instant rešenje u instant vremenu. Ali, u danu koji traje 24 časa, nama je potrebno grliti se bar šest minuta ili razmeniti najmanje osam zagrljaja. Zašto? Zato što tek tada možemo računati na sve one privilegije koje nam dodir može pružiti.

 

Zdravlje čuva pod kontrolom

Ako ste pomislili da je teorija o zagrljaju kao protiveži bolu – mit, tu su naučnici da vas razuvere. Studije uverljivo brane tvrdnju da su dodiri melem za sva bolna mesta. Švedski istraživači objašnjavaju da je čak i utešna ruka na ramenu u trenucima krize vrlo delotvorna, jer kad god nas neko blago dodiruje, grli ili mazi pokreću se živčana vlakna na našoj koži koja delu mozga zaduženom za osećaje šalju informacije da smo srećni.

 

Aktiviranjem tzv. C vlakana zaustavljaju se sva ostala koja bi mogla preneti poruke o boli, pa ostaje samo osećaj čistog zadovoljstva.

– Ako posmatrate nekog ko nežno miluje i grli drugu osobu ili majku koja grli dete, imajte na umu da su ti pokreti rezultat aktiviranja „C vlakana“, a ona su osnova dobrog odgoja – kaže profesor Francis McGlone, koji ih je otkrio. – Jedno istraživanje je pokazalo da pacijenti bolje podnose loše vesti, ako ih doktor prilikom izveštavanja dodirne.

Uostalom, svima bi nam dobro došlo što više zagrljaja i nežnosti

 

I psiholog Jasna Tintor tvrdi da dodir ima blagotvoran uticaj na fizičko i mentalno zdravlje.

– Tokom razmene zagrljaja, mišići se opuštaju i tako se oslobađa sva nakupljena tenzija u telu, a živčani sistem se vraća u balans – kaže Jasna. – Ovo potiče bolju prokrvljenost, čime se ublažava bol. Ne zaboravimo i da je dodir važan za jačanje imuniteta, što je pogotovo važno u sezoni virusa i gripa.

 

Australijsko istraživanje na čelu sa dr Anthony Grantom, psihologom s Univerziteta u Sydneju, pokazalo je da zagrljaj oslobađa oksitocin, hormon koji pokreće osećaj sigurnosti i snižava nivo kortizola, čime se smanjuju doživljaji stresa, teskobe i usamljenosti. Osim toga, dodiri regulišu krvni pritisak i štite srce, pa ih mnogi stručnjaci prepisuju kao terapiju.

 

Ljubav nas čini jačim

„Zagrljaj znači: ti me ne ugrožavaš, ne bojim se biti tako blizu tebe, mogu se opustiti, osetim se kao kod kuće, zaštićen sam i neko me razumije. Tradicija kaže da svaki put kada nekog iskreno zagrlimo, dobijemo još jedan dan života“. Ovo su reči književnika Paulo Coelha, koje se samo naslanjaju na naučno dokazane teorije o veličini zagrljaja.

 

Podaci istraživanja iz Severne Karoline pokazali su da kada bi se zaljubljeni par grlio na svakih 20 sekundi tokom susreta, nivo oksitocina bi se značajno povećao, a nivo hormona stresa smanjio.

– To se događa zato što zagrljaj zrači osećaj podrške, a u tom slučaju dolazi do pojačanog lučenja oksitocina, mada su njegovi učinci veći kod žena – kaže vođa istraživanja dr Karen Griffin.

 

Poznato je da svaki čovek ima potrebu razmeniti bar osam, a najbolje bi bilo 13 zagrljaja dnevno, ali da to većina ne čini. Zašto je važno da se grlimo?

– Zato što dodir gradi poverenje među ljudima, jača osećaj sigurnosti i bezbrižnosti, utiče na razvoj samopouzdanja. On nam pomaže da se osećamo voljeno i poštovano, da znamo da smo nekome potrebni, kao što je neko potreban nama. Svaki težak trenutak može se zaboraviti u zagrljaju roditelja, prijatelja, partnera, ali mi se često stidimo nekome na takav način pritrčati u pomoć ili odbijamo da nas drugi uteše dodirom – ističe Tintorova i dodaje da joj se čini da smo izgubili tu kulturu grljenja, što je pogrešno, jer smo se odrekli nečeg što je višestruko delotvorno.

 

Sagovornica kaže da je dodir snažniji čuvar ljubavi od poljupca, jer stvara dublju bliskost među partnerima, pa apeluje da se parovi grle što više i što duže.

– Ako već imate sa kim razmenjivati tu vrstu nežnosti, nemojte biti škrti i ne dozvolite partneru da škrtari u tome. Postoje ljudi koji će vam reći da se ne vole grliti, ali verujte mi, to nije prirodno. Oni vam time šalju poruku da su nesigurni, da ih je neko povredio ili da se pored vas ne mogu opustiti i „ogoliti“ – objašnjava psiholog.

Suština zagrljaja je i da nas nauči da ljubav nije jednosmerna, već dvosmerna ulica, pa onoliko koliko smo spremni dati, toliko ćemo i dobiti.

– Ali, to ne znači da trebamo praviti računicu koliko smo puta u toku dana nekog zagrlili, nego da uvek imamo na umu da ako mi nikoga ne grlimo, teško da će neko poželeti da grli nas. Zato je važno da emitujemo energiju topline, a ne distance – poručuje Tintor.

 

DUŽI ZAGRLJAJ – VEĆA SREĆA

* Prosečan zagrljaj traje 9,5 sekundi.

* Ljudi u proseku provedu 12 sati godišnje grleći se.

* Studije pokazuju da deca koju roditelji od rođenja nedovoljno grle, kasnije nauče čitati ili hodati i teže se bore sa stresom tokom života.

* Stručnjaci tvrde da veze u kojima je zagrljaj izuzetak, a ne pravilo, imaju daleko kraći rok trajanja.

* Istraživanje provedeno na Univerzitetu „Emory“ pokazuje da zagrljaj ima moć sanirati svaku emocionalnu ranu, pogotovo onu koju pokreće osećaj da smo sami, usamljeni, ostavljeni.

* Duži zagrljaj podiže nivo serotonina, hormona odgovornog za dobro raspoloženje i osećaj sreće.

* Dodir može biti zamena za smeh i meditaciju jer nas, kako tvrde naučnici, uči da živimo u trenutku, prepuštamo se životnoj energiji i pravilno dišemo.

 

(Novosti)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

e-max.it: your social media marketing partner